19.06.2015
БОЛНИЦА У БАНГИЈУ
Поред припрема у земљи и реалног очекивања да ћемо се сусрести са болестима и повредама које су у нашој земљи ретке или их нема (маларија, филиријазе, денга... повреде мачетама и приручним експлозивним направама) већ на почетку мисије сусрели смо се са тешким облицима маларије (хеморагична, црномокраћна), мишја грозница, mango fly...
Касније смо се сусрели и са клиничким сликама са којима и они који раде 20, 30 година нису имали прилике да се сретну у свом раду, случајевима екстремно увећане слезине, цистицеркозе, гломерулонефрита.Посебно стручни изазови су били везани за пацијенте који су нам стизали у веома тешком стању, често и витално угрожени, којима је требало пружити адекватан третман, у условима немогућности транспорта на виши ниво лечења, са врло ограниченим дијагностичким и терапијским могућностима.
Стручни изазови су биле и ситуације када је у једном тренутку пристизало и до петнаест повређених, као и пацијенти са повредама које су изискивале ургентан третман како би им животи били спасени.
Требало је научити како да код људи црне расе препознамо алергијске реакције на кожи, као и специфичности реаговања на примењену терапију.
У почетку је постојала блага уздржаност и неповерење према нама, нарочито од стране припадника батаљона из Африке (провера наших дијагноза, терапије, савета преко својих лекара). Када је та баријера отклоњена, пацијенти различитих националности, раса и друштвеног положаја (цивили, војници, полицајци, подофицири, официри, амбасадори) напунили су наше амбуланте и имали смо више од 60 пацијената дневно.
пуковник
др Славољуб Сталетовић
MINUSCA
2014/2015