06.10.2015
Дашак српског југа на југу Либана


Са нишког аеродорома „Константин Велики“ крајем маја испратили смо их пут Либана. Уз плаве беретке, са собом су тада понели и прегршт ентузијазма, по коју бригу, а највише одлучности. Тробојка која се у вијорила у рукама командира мајора Горана Дејановић за којим су се затворила врата авиона била је знак да је од тог трена, током наредних шест месеци, нова адреса за 128 старешина и војника пешадијске чете Четврте бригаде Копнене војске база UNP 9-66 у сектору „Исток“ мултинационалне операције „UNIFIL“.

Срели смо их опет неколико месеци касније, али овог пута на једном другом југу, југу Либана, где дуж линије разграничења брину о мирном сну мештана тог краја.

У маниру правог домаћина, мајор Дејановић, сада већ искусан мировњак, представља нам базу, објашњавајући да су задаци које извршава чета у складу са Резолуцијом 1701 Савета безбедности Уједињених нација, а основни је надгледање прекида непријатељства између Либанских оружаних снага LAF, с једне стране плаве линије, и израелских снага с друге.

- Надгледање прекида непријатељстава вршимо свакодневним патролирањем дуж плаве линије, као и реализацијом заједничких активности са припадницима LAF-a. Активни смо, такође, у пружању помоћи цивилном становништву, а ту се посебно истиче и медицински тим, кога чине доктор и медицински техничар, који скоро свакодневно реализују медицинске асистенције у скоро свим насељеним местима у зони одговорности без обзира на верску припадност – објашњава мајор Дејановић.

Према његовим речима, до сада је успешно обављено 57 медицинских асистенција и прегледано више од хиљаду мештана.

Говорећи о безбедносној ситуацији у зони одговорности батаљона, мајор Дејановић оцењује да је оно релативно стабилно.

- Од нашег доласка у мају до данас није било неких дешавања које битно утичу на погоршање безбедносне ситуације, међутим, имајући у виду окружење у коме се налазимо, као и историјат ратних дешавања на овим просторима, сваком задатку прилазимо крајње обазриво и професионално у складу са правилима УН – наглашава мајор Дејановић.

Живот на бази UNP 9-66 протиче динамично, док се један део људства припрема за патролу, други који су своје дневне задатке обавили, слободно време проводе на спортским активностима или у ТВ сали на којој се емитују и српски канали. Како кажу, највише им недостају породица и домаћа храна, а на завичај их подсећају и путокази, уперени у правцу оног другог југа, који сви носе у срцу.